Autor: prof. dr Ljubica Vasić
Artkik – kratak istorijski osvrt i sadašnji potencijali
Pre nekoliko hiljada godina, u potrazi za novom robom, novim mogućnosima trgovanja i sveopštim prosperitetom, drevni narod usudili su se da pređu preko Sredozemnog mora. Ovaj narod, danas poznat kao Feničani, uspostavili su trgovačke puteve širom celog Mediterana. Feničanske trgovačka predstavništva, današnjim terminom definisano, razvile su se u gradove i gradove-države, krčeći puteve novim civilizacijama kakvo je bilo moćno Kartaginjansko carstvo.
Istraživanja započeta ovim putešestvijem i dalji razvoj uslovljen tim istraživanjima dovela su do povezivanja ljudi i kultura, unapređujući ne samo razmenu dobara već i znanje širom pomenutog dela sveta. To je takođe uticalo na dalje jačanje konkurencije i izazivanje sukoba sve dok su se Grci, Rimljani i druge drevne kulture borile za uticaj u basenu Sredozemnog mora. Stotinama godina besneli su sukobi oko teritorija, a rat je pojam koji je definisao ovu eru.
Za današnja moderna društva, bilo bi više nego korisno da proučavaju i uče iz istorije u trenutku kada se suočavamo sa otvaranjem Arktičkog okeana na krajnjem severu. Od sredine 1960-tih Arktik se zagrejao za skoro -15 stepeni Celzijusa, tri puta više od globalnog proseka. Dok topljenje morskog leda otvara severne brodske puteve i povećava pristup novim resursima, ono takođe stvara prostor za nove sukobe oko teritorija i za poveću militarizaciju u ovom predelu. Rusija je uložila milijarde dolara u vojnu infrastrukturu duž svog severnog krila. Koliko god svetske sile želele da se lako kreću u ovom ranjivom delu sveta, trebalo bi da imamo u vidu da ima onih koji se kreću agreisvno kreću agresivno. To znači da njihovo kretanje se odvija bez dovoljno brige o posledicama po životnu sredinu ili bez nastojanja da se zaštite težnje arktičkih nacija da održe „zonu mira“ u kojoj susedi nastoje da sarađuju u borbi sa novim izazovima..
Stoga, dok se borimo sa promenljivom klimom na Arktiku i radimo na ublažavanju njegovih štetnih efekata, svetske sile trebalo bi da nastave da se angažuju zajedno sa arktičkom zajednicom u dobroj veri kako bi osigurale duh saradnje koji je decenijama omogućavao da ovaj deo sveta ostane netaknut. U ovom momentu, svedoci smo nečega što se, bez presedana, odvija u modernoj istoriji a to je – stvaranje novog okeana.
Arktik – „zona mira“
Arheološki artefakti pronađeni u Mejnu a koji datiraju hiljadama godina unazad pružaju istorijske dokaze o trgovačkim putevima koji povezuju narod Vabanaki (od Mejna) i starosedeoce u Labradoru. Tokom 19. veka, ribari iz Mejna su plovili na sever do Maritimesa u potrazi za bakalarom. Geografski položaj Mejna je takav da povezuje državu kao strateški transportni čvor između istočne obale i novih arktičkih trgovačkih puteva. Povlačenje leda u letnjim mesecima duž Severozapadnog prolaza i Severnog morskog puta pozicionira Portland (Mejn) kao prvu veliku ulaznu luku na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država. Najstarija islandska brodarska kompanija, Eimskip, preselila se u Portland 2013. godine čime je Mejn postao blisko povezan sa Skandinavijom i severnom Evropom kao i sa srednjim Atlantikom. Međunarodni trgovinski centar Mejna je iste godine osnovao kancelariju za razvoj angažmana Mejna po pitanju Arktika. U proteklih devet godina, potpisan je Memorandum o razumevanju sa Finskom kako bi se iskoristili resurse i upotrebile najbolje prakse za jačanje industrije šumskih proizvoda. Univerzitet Nove Engleske pokrenuo je Une North kako bi pomogao da se izgradi naredna generacija lidera u regionima Severnog Atlantika i Arktika. Norveška kompanija Nordic Akuafarms unapređuje projekat akvakulture vredan 500 miliona dolara u Belfastu, takođe država Mejn.
Saradnja i konkurencija na Arktiku
U proteklih 50 godina, krajnji sever je imao značajne koristi od jedinstvenog modela saradnje među arktičkim državama. Nigde ovo nije tako očigledno nego kod Arktičkog saveta, koji je obavezan Otavskom deklaracijom iz 1996. godine da isključi pitanja koja se odnose na vojnu bezbednost. Odluke Arktičkog saveta zahtevaju konsenzus između osam arktičkih država i često se fokusiraju na teme kao što su prava starosedelaca, ekonomski razvoj i upravljanje životnom sredinom.
Trenutno, Ruska Federacija predsedava Arktičkim savetom, koji menja rukovodstvo svake dve godine. Za sada se čini da Rusija deluje u dobroj nameri kao predsedavajuća Arktičkog saveta. Na kraju krajeva, Rusija generiše ~10% svog BDP-a u Arktičkom krugu. Procene su da treba da se nastavi saradnja zajedno sa svim arktičkim nacijama, uključujući Rusiju, kako bi se obezbedila podrčka modelu diplomatije „visoki sever, niske tenzije“, s tim što pažnja ne treba da se skreće sa trenutne ukrajinske krize.
Treba imati u vidu da Arktik odražava rast globalne strateške konkurencije. Kina se 2018. proglasila „bliskom arktičkom državom“ i definisala „Polarni put svile“ kao centralni transportni koridor za inicijativu „Pojas i put“. Indija je takođe počela da ulaže u napore kako bi svojim prisustvom u ovoj agendi omogućila ostvarenje svojih ciljeva na krajnjem, visokom severu. Isto tako, Rusija je naporno radila na obnavljanju starih sovjetskih baza i izgradnji novih dubokovodnih luka. Dodatno, da bi se suprotstavile potencijalnim pretnjama i postigle naše nacionalne ciljeve na Arktiku, svetske sile takođe povećavaju svoju flotu ledolomaca.
Budućnost severa
Otvaranje Arktičkog okeana nudi mogućnosti ali i izazove za širu međunarodnu zajednicu. Trebale bi se reafirmisati i potvrditi uloge arktičkih lidera. Ukoliko bi se ovaj program posmatrao kao trka do Pola, pojedine svetske sile bi u suštini stajale u mestu dok su neke druge zemlje napredovale u omogućavanju svog udela na Artiku. Od vitalnog je značaja za prosperitet nacija, i izazov za svetske sile, da obezbedimo mirno i odgovorno ponašanje u ovom delu sveta bogatom resursima. Ima onih čije granice ne dodiruju Arktik koje imaju vošstvo u odnose na neke igrače koji su prvo mesto držali dugo. Po ovako važnom pitanju ne smeju da se propuštaju prilike za ojačavanje uloge u stateškim pregovorima prilike. Konaćno, svetske sile i njihiovi lideri imaju mogućnost, ali i podjednaku odgovornost, da uče iz istorije i da ispituju geografske potencijale kako bi mogli da sarađuju tamo gde je to moguće i da se takmiče kada je to potrebno. Naša budućnost trebalo bi da je u našim rukama.
Tekst je proizvod istraživanja zasnovanog na teoretskim i medotološkim promišljanjima i javno dostupnim podacima, i ne predstavlja stav ustanove u kojoj je autorka zaposlena.
Izvori: Kennan Institut i Wilson Quarterly
